Правих лекова дозе

Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон Хоенајм, познат као Парацелзус, како је сам себи наденуо име, пре пет векова је рекао: „Сваки лек је отров, само га доза чини леком“.
Многи за то нису ни чули, па нису могли ни да забораве, али права трагедија је што су многи и чули и заборавили.
Шта је то доза лека? То је количина лека која се даје у једном акту. Ретко код ког лека се лек може дати у само једном акту а да то буде довољно за излечење, па се онда та доза понавља одговарајући број пута.
Доза је ЕНОРМНО важна из више разлога. Рецимо, ако дате нижу дозу од прописане, ефикасност лечења пада, што је и лаицима јасно. Али оно што лаицима никако да постане јасно, то је да ако дате вишу дозу, она може проузроковати штетне ефекте на биће које лечите, али и створити отпорност бића против кога је лек уперен, била то бактерија или паразит као што је вароа. Да сада појаснимо само овај други ефекат, јер у њему је садржана већина проблема у сузбијању варое.
Када прописује висину потребне дозе, произвођач лека добро размотри све ефекте лека и на биће које лечите и на биће које се леком покушава да уништи, и онда пропише праву дозу, која не шкоди леченом, али је сасвим довољна да нашкоди бактеријама или паразитима које сузбијамо, у мери која неће превише стимулисати стварање њихове отпорности на лек.
Јер, ако се за неки лек каже да сузбија 90% вароа, то значи да ће лек од 100 почетних вароа убити или оборити 90 вароа, а њих 10 ће преживети и остати на пчелама да се даље размножавају. Од 10 преживелих вероватно је максимално једна тотално природно (из неког нама непознатог разлога) 100% отпорна на примењени лек. Има људи који преживе и атомску бомбу. Теруко Уено је имала 15 година када је преживела удар атомске бомбе у Хирошими. Удала се за човека који је такође преживео исту атомску бомбу, добили су здраву ћерку, касније и унуку. За не поверовати, али то је истина. Доживела је још 75 година након бацања бомбе. Ретке су особе које тако нешто могу да преживе, али постоје.

Теруко (горе лево), њена ћерка Томоко (испред) и њена унука Кунико (десно), на фотографији из 2015. године (https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-53669258)

Исто тако, постоји и по која ретка вароа, природно отпорна на неки лек (отров), која ће преживети па макар подизали дозе лека до неслућених граница од којих ће и неке пчеле умирати. Али, када значајно подигнете дозу, неће више од 100 вароа преживети њих 10, већ само та евентуална једна, ако постоји у том друштву, а у неком на вашем пчелињаку сигурно постоји. Међутим, када користите лек са ефикасношћу од 90% и преживи 10 од 100 вароа, свих 10 оставља потомство, па и она једна потпуно природно отпорна, али ће сада 90% потомства бити од оних 9 делимично отпорних, тј. оних које носе по који отпорни ген, а само 10% од оне јако отпорне. Ако употребите енормно високу дозу лека и преживи само 1 вароа, САМО ОНА ће оставити комплетно потомство, а вероватноћа да ће то потомство бити већим делом отпорно на примењени лек је ОГРОМНА. Зато треба слушати научнике и лекове примењивати у прописаној дози, јер увећањем дозе увећавате и вероватноћу појаве отпорних сојева, те вам лек ускоро неће бити делотворан. На тај начин ви селекционишете вароу на отпорност на лек, и практично лек више неће деловати, а деловао би још много година, да сте применили прописану дозу.
Такође, исти проблем постoји и са дрвеним летвицама које се натапају у неке лекове (отрове) против варое. Право решење су пластичне летвице, јер су оне начињене од специјалне пластике, у коју је уграђен лек (отров), и та пластика је таква да се у условима који владају у кошници свакодневно разграђује иста количина пластике и ослобађа исту дозу лека (отрова) против варое. Тиме је обезбеђена поуздана дневна доза. Међутим, када дрвену летвицу натопите леком, настаје права катастрофа. Најпре, не упија свако дрво исту количину лековитог раствора. Питање је где је дрво од кога су исечене летвице расло (сушни или влажни терени), или да ли је летвица сечена близу сржи или коре дрвета. Тако већ у старту СВАКА летвица у себи има РАЗЛИЧИТУ дозу отрова, што је супротно научном постулату важности прецизне и сталне дозе. Поред тога, какво год да је дрво, већина отрова је на самој површини летвице, у дубину је продрла много мања количина отрова. А када се летвица стави у кошницу, одједном се ослободи та огромна количина отрова са површине летвице. То је равно атомској бомби. Малтене већ тог првог или првих дана падне практично сва вароа са пчела (то је око 20% колико је вароа стално на пчелама у просеку, једино је у августу око 40% вароа на пчелама, а остатак је сакривен у леглу). Наредних дана присутна доза лагано пада, што помаже преживљавању дела вароа и стварању отпорности вароа које ће се наредних дана излегати из легла. Огроман додатни проблем је и у томе што многи пчелари (нисам сигуран да ћу нарочито погрешити ако кажем да су у већини) оставе летвице у кошници дуже од прописаног периода. То омогућује размножавање вароа у присуству јако малих доза лека, које им не могу никако нашкодити, али могу фаворизовати гене отпорности на тај лек, те када наредни пут исти лек поновите, много ће му бити мања ефикасност, из године у годину. Средњовековни владари су масовно примењивали сличну методу, где су им тадашњи лекари давали сваког дана ниске дозе тада актуелних отрова, те су они временом постали отпорни. Било је случајева да слуга отрује краља, изврши самоубиство да га не би мучили, а краљ преживи тровање.